Članovi i mladi istraživači Centra, dr Miloš Krstić i dr Maja Tanasković, uspešno su odbranili svoje doktorske disertacije pod mentorstvom prof. dr Velimira Mladenova na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, 9. i 11. decembra 2025. godine, još jednom potvrđujući visok nivo stručnog i naučnog potencijala mladih istraživača.
Dr Miloš Krstić je odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom „Varijabilnost fenotipskih osobina, prinosa i kvaliteta semena inbrednih linija suncokreta“, uz mentorsku podršku dr Jelene Ovuke iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
U okviru svog istraživanja, Miloš je analizirao uticaj genotipa, roka setve i njihove interakcije na stabilnost i prinos, kao i kvalitet semena proizvedenog tokom proizvodnje suncokreta u različitim klimatskim uslovima tokom više godina. Rezultati su pokazali da interakcija između genotipa i roka setve nije ujednačena, što ukazuje na potrebu preciznog prilagođavanja genotipova specifičnim agroekološkim uslovima. Posebno je naglašeno da pomeranje setve sa sredine aprila na početak ili sredinu maja u sušnim godinama smanjuje izloženost biljaka visokim temperaturama u kritičnim fazama razvoja, što direktno doprinosi većim prinosima i boljem kvalitetu proizvedenog semena. Ova studija naglašava neophodnost prilagođavanja proizvodnje semena suncokreta klimatskim promenama, kroz optimalno vreme setve, bolji izbor genotipova i primenu naprednih statističkih modela i klimatskih scenarija u budućim istraživanjima.
Dr Maja Tanasković odbranila je doktorsku disertaciju pod nazivom „Primena modela za predviđanje dinamike akumulacije suve materije i sadržaja vlage u zrnu kukuruza“, uz mentorsku podršku našeg kolege i člana Centra, dr Gorana Bekavca. U svojoj disertaciji, Maja je primenila nelinearne modele kako bi precizno opisala dinamiku akumulacije suve materije i gubitka vlage u zrnu kukuruza nakon fiziološke zrelosti. Istraživanja su pokazala značajnu varijabilnost u ovim procesima kod hibrida različitih grupa zrelosti, kao i jake međusobne veze između bioloških parametara i komponenti prinosa. Neki hibridi su se izdvojili visokim produktivnim potencijalom, stabilnošću u stresnim uslovima i bržim gubitkom vlage, što ima direktan značaj za optimizaciju žetve i smanjenje troškova sušenja. Dobijeni rezultati pružaju važnu osnovu za primenu ovih modela u sistemima precizne poljoprivrede, prognoziranju prinosa, poboljšanju programa oplemenjivanja i boljem razumevanju uticaja klimatskih promena na proizvodnju kukuruza.
Za više informacija o istraživanjima naših kolega, pogledajte linkove ka njihovim naučnim radovima:
https://www.mdpi.com/2077-0472/13/11/2149
https://link.springer.com/article/10.1007/s42976-025-00663-2